Bio ti je to jedan lipi dan, onako mislim dan ili dva prije onih susrete koje
ovde kažedu da se zovu "Garavi sokak" mada to i nije bilo na sokaku, a
ni gara v nije bija jer od toliko blata i nema vrimena da se zagaravi, no da
vam kažem to sad i nije tako važno, nego eh, ovako je to bilo: Krenuli mi
tako onomad tri drugara u neku čardu tamo negde pored Dunava, u
senku onoga vel 'koga mosta kojega vec godinama grade, a most i nije
tako velik, ali ljudi moji, ma polako ga rade. Aje... da vidiš oma na
samom ulazu neke velike ribetine plivadu iza nekoga cakla, glede te, kao
da nešto šapuču.). a ja ih i ne čujem, nijesam ti ja gluv, ribe su se vala
prehladile u onoj ladnoj vodi, pa ni glasa nemadu. A da vidiš unutra,
astali puni, ili mi riblju čorbu, a jes 'da je bila ljuta, al neka bar je onaj
ladan rogonja bolje klizio niz grlo. Sidim ti tako, u glavi mi se motaju
neke čudne misli, ma ljudi moji ko kad odu oni crni oblaci, kod mene se
pali lampaš i počinje polako da svititi, i sve više i više ... Majo, Zlatomire ...
kako bi bilo lipo da mi onako zajedničko u neku knjigu napišemo nešto,
nešto onako ko kad nemamo šta drugo raditi pa pišemo, damo mu ime
"tri drugara ... " pa nek i drugi to pročitadu ... samo onako. Eh, bogami
ideja je bila malo onako a šta je ispalo, pa upravo ste to pročitali, a
bogami nisem ti se samo ja potrudio onako nešto i lipo da vam napišem,
bogami iMajo a i Zlatomir. Eh, baš vam puno (ala drugari ... skidsm prid
vama šešir kojega i onako ne nosim ...
Kazalo 
Latest images 
Registriraj se 
Založba Literarni val 
