Kako?

I kako?
Kako da oprostim
godine te?
Praštao jesam...
Kažem... poreknem...
I sve to ipak
zbog sreće tvoje.
Nebitne bile su
želje moje.
I dan za danom
puštah da prođe.
Lago sam sebe
"dan će da dođe"...
Shvatiće valjda
šta joj sve želim,
i da sam uz nju
baš bićem celim.
Al padoše maske.
Sada teh shvatih.
Zato i pišem
još poneki stih.
Šta je to htela?
Igračku svoju?
Dok ovo čita,
na lepom licu,
ako duše ima,
nek promeni boju.