Ponekad kažem ono što ne treba.
Ne uzimaj mi to za zlo!
Ti barem znaš da iz mene govori strah
One što je uvek gubila, a ovaj put,
Plaši se da ne izgubi tebe.
Još uvek sam u duši dete,
Koje bi htelo svu ljubav samo za sebe.
I ne slutiš kakva se u meni oluja dešava,
Koliko lepih reči ostaju na rubu usne,
A neke nesmislene budu izrečene.
Znaš, kada te ugledam,
Ja prestajem da mislim, umesto mozga
Progovara moje srce.
Pretvaram se u želju za tvojim rukama
U kojima ću konačno pronaći mir.
Nakon toliko vremena samoće
Teško se privići na sreću.
Moje slomljeno krilo ti si zalečio,
Jedino s tobom želim da letim.
I molim te, ne zameri mi,
Iz mene samo progovara žena
Koja te neizmerno voli.