Dolaziš u grobnoj tišini
Samo tvoje pesme vrište.
Pogled uzalud skrivaš
Plavet mi se odavno uselila u oči.
Nigde mira ni smiraja,
Drhtave ruke ko da uzme,
Rame za utehu, ko da pruži
Pesmu o ljubavi da napiše.
Dok te posmatram ne znam
Da li se rađam u svom nestanku,
Ili nestajem u svom rađanju
Znam tek, koliko trajanje boli.
Između nas od bola granica,
Jaz dubok k'o virovi tvoje reke.
Nebo nam se jedino smeši
Kad o nestanku srećnu zapevamo pesmu.