Buđenje tame

Probudio se.
A dugo je bio u polusnu.
I sada mi ispija
snagu svu.

Hoće da pobedi,
umom da vlada.
Dosta mu je
tog lažnog sklada.

Probija zidove
koje sazdah
kada poslednji put
njime ovladah.

I evo ponovo,
sam ga probudih,
probudio ga je
poseban stih.

A ove kiše
i jesen žuta,
skloniće i mene
s njegovog puta.

Rečima gaziće
sve što stvorih,
nikad se ja
s njim ne izborih.

Teške su reči
njegove duše.
Ko kule od karata,
kad na njih naiđu,
i moje pesme
same se sruše.