Bašte od mašte

Osećam prisustvo tvoje
iako si od mene daleko.
I pitam se, stalno se pitam,
dal' zna te od mene bolje neko.

Misli nam iste,
i želje, i mašta,
i stalno se pitamo:
"Gde je ta bašta?"

Bašta od snova,
ljubavi, nade,
što dođe na kratko,
pa nestade.

Daljina ipak čini svoje,
odlutale negde misli su tvoje.
A iste duše ne misle isto,
ne možeš ti voleti tako čisto.

Navikla nisi na ljubav iskrenu,
zato je gaziš u jednom trenu.
Al bašte pune tih lepih boja,
ipak ja čuvaću, jedina moja.

Možda ćeš jednog zimskog jutra
shvatiti šta je to "bolje sutra".
Možda ćeš doći u te bašte
da osetiš deo i naše mašte.