Mojim mislima se
prikradaš pred san.
Dolaziš do kapije mašte.
Lagano je otvaraš. Ulaziš.
Kao da poznaješ
sve staze dvorišta tog.
Trčkaraš njima
kao neko dete.
Srećno što jedino ono
sme ući u to carstvo.
Davno sam svima
zabranio lutanja
tim puteljcima.
Samo sam ih ja razumeo.
Ali ti.
Ti si mimoišla
sve prepreke
koje postavih.
Iako te kratko znam,
već sada shvatam.
Tebe sam čekao.
Sve te prepreke
i zabrane,
zbog tebe sam držao.
Jedino ti si ih savladala.
Jedino ti si uspela
da do mojih misli,
da do mog srca,
dođeš tako lako,
tako brzo.
Zato ti i poklanjam
svaki kutak tog carstva,
mašte moje.
Tvoja će biti dok te želja
za nečim iskrenim i lepim
ne napusti.
I jedino mi ostaje
da se nadam.
Da se nadam
da to trajaće večno.