DOK SPAVAŠ

Oprosti, morala sam noćas,

Nošena mislima

I prevelikom željom

Doći do tvoje uzglavlja.

Videla sam te kako

Mirno spavaš.

Ko zna, šta li sanjaš...

Da li još šetaš

Po prošlosti

I davno izgubljenom

Proleću,

Ili sanjaš isti san, kao ja...

Nežno sam ti pomilovala lice

I sklonila nestašni pramičak kose

Sa blago orošenog čela.

Prstom sam ti polako

Dotakla usne.

Ne smeh da ih poljubim,

Plašeći se da te ne probudim.

Videla sam ti blagi osmeh

Kao da si osetio da sam tu.

Nisam mogla više izdržati,

Jedna vrela suza

Sa lica je kliznula

I ostavila trag

Na tvome jastuku.

I snovi mogu da bole...

Svaka čast! Preljepa je!!