Ne pitaj me:
Ni slovo o ljubavi,
I zašto više boli
No što se voli.
Pitaj me:
Odakle crnilo danu,
Okean utopljenih želja,
Sunovrat misli
I bezglasne, budne noći.
O tome bih ti
Već pričala moći.
Samo o njemu nemoj!
Krv na rani još je sveža.
Sačekaj neko vreme,
Možda će ova bol proći.
Možda uspem
Izgovoriti i njegovo ime
Bez okusa čemera na usni.
Sada me gorčina i tuga guši.
Možda i uspem, jednom...