Zavesa kapi
jutarnje kiše...
Zar nije mogla
padati tiše?
Snovi od noćaš
sada se skriše...
Ubiše dušu
ove letnje kiše...
Kao da nebo
plače nad nama...
Ne da nam Sunca,
sreću nam slama...
Ta jutarnja
kišna tama...
A ja sam sam
i ti si sama...
I samo nada
ostaje nama.
I ne dam toj kiši
da je slama.
Ipak će zraci
Sunca kroz oblak
Dati još poneki
čarobni znak.