Uspomene

Kad čovek shvati
da prolazno sve je,
da zrno je jedno
u moru peska,
tada iz nekih
skrivenih soba
navru vremena
davno prošla.
I sat se vrati
taman toliko
da dan mu novi
slikom ulepša...
Kazaljke uspore,
u trenu tišine,
u mislima stvori se
taj prošli svet,
i shvati tada
da sve bilo je
sreće i tuge
čudnovat splet.

Hm, he, he, još treba da shvatiš, da si pola života dao barabama, koje se goje na tvojim mukama i evo novog Marksa!!