Slučajno eto...
Il možda i ne...
Al pogrešno neko
shvati moje sne...
A samo iz snova
bujica ta stiže,
od slova satkana,
sve bliže... i bliže...
A reči ko reči,
ređaju se same,
boreći se tako
protiv svake tame.
I ne mora svako,
al shvatiće neko,
od takvih što "sude"
fobiju sam steko.
Pa nisam ni tumač
ja nečijih želja,
nit je moja duša
od nečije belja.