Koliko teške su reči
Onog koji želi i voli
A dato mu nije...
Ponekad čak mora
te reči da skrije.
I sve reči što
papir pretrpi,
Sve te rime
u nečije ime,
Svih tih želja
svakodnevne plime,
Ne boje se
ni ljubavne zime.
I reči te,
kad olovka krene,
Prolaze kroz srce,
prolaze kroz vene.
U krv već ušle,
Izaći ne žele.
Ma koliko zbiže,
Nekad i podele...