Toliko puteva ima
A svi bi hteli jednim...
I svi žele da isti put dele
Ko da nisu stigle ih
Te godine zrele...
Kao da duša im stalno
za nečim tuđim plače,
A možda imaju
Neke reči jače...
I nikada
ni saznati neće
Da tom stazom
ne raste baš cveće...
Puno reči i duše im treba
Da izdignu i sebe do neba...