Tako si blizu...
Metrima samo daleko...
A tvoje snove
uhvatiti ne mogu...
Dok noć prah
njihov prosipa po tebi...
Jednom sam u njih
lagano ušao krišom...
Sitne tajne tvoje
kroz veo tišine slušao...
Ali lepotu snova tvojih
nikad do kraja kušao...
Ali nade će uvek biti...
Jer ti ćeš još puno sniti...
I ko zna...
Možda će se
u slatkim snovima tvojim
nešto i sa mnom zbiti...
Možda krišom opet uđem
u izmaglicu praha tog...
I pozajmim ga kao deo sna svog...
Nadu ne gubim...
Na korak si od mene...
Da bi te želje skrile tamne sene...
A možda će prah tvojih snova
I tebi doneti nadanja nova...
Možda primetiš da došao ja sam
na široka polja tvoje mašte
U snova tvojih predivne bašte...