Korakom lakim u daljine žurim
Što dalje od sveta u kome te vidim
I sada se pomalo svega onoga
Što nekad mislih... Čak i postidim...
Sa mislima praznim i dušom čistom
Shvatam da smo bili na istom...
Da neka sila nije nam dala
I želja naša sama je stala...
Na pola puta stali su snovi
I ode sad svako u život novi
Za moj put ti spremna bila nisi
I ostade tako sudbina da visi...
Da visi nad našim životima praznim
Daruje nas lutanjima raznim
Možda smo hteli, možda smo mogli
Al hrabrosti nismo mi smogli...