Čekam... A šta čekam?
Ne znam ni sam više...
Obećanja tvojih umišljanja sjajna...
Nove reči bajne...
U krug večni da stave me
tvoje svakodnevne tajne...
Dana svakog da otkrijem novo...
Neko o tebi posebno slovo...
A onda noć nekako i nova dođe...
I ta ista noć mi besano prođe... jutro dođe...
I ponovo iste reči tvoje... Ukrašene lažima,
ko da se boje da nekada ne postanu moje...
Vremenom postaće... I ja ću morati...
Sve te svoje misli skriti...
Svoje reči čuvati za sebe...
dok trunka istine ne prođe kroz tebe...
Do trenutka onog... što ipak će doći...
Dok ne krenu i tvoje besane noći...
A kada taj trenutak dođe
shvatićeš da lako sve može da prođe...