Zar ćutanjem branimo želje naše?
Znam da i tebe pomalo plaše...
Pustismo jednom njima na volju
da vilene po širokom zelenom polju...
Ko leptira roj prekriše travu...
Znadosmo tada da smo u pravu...
Al želja nikada dosta nije
Ponekad mora to da se krije...
I strah od želja ćutanje dade
Stadoše one kule da grade...
I opet ćutanjem branimo sebe
Bežiš od mene... a ja od tebe...
Bežimo u svoj svet tišine...
Al nikako... nikako...
ta poslednja... najslađa...
želja da mine...