Samo ti znaš

Taj dan još uvek leži
duboko zakopan
u nekoj fioci prošlosti moje...
Taj dan kada te sretoh
a znadoh samo ime tvoje...

Nisam hteo, iskreno... nisam
da pogledam te oči tvoje
i osetim dlanove svoje
kako se znoje...

Htedoh tad samo
da prekratim veče,
da neke trenutke
dosadne, teške
pustim da odu
što dalje od mene
al eto, tek tako
dignuvši glavu
ugledah te oči snene...

Gledala krišom i ti si mene
zašto to kriti kad tako je bilo
i ko će ga znati šta se u našim
mislima skrivenim
u noći toj zbilo...

Sve ostalo znamo samo ja i ti
i teški su svi naši sni...
I bežimo zato jedno od drugog
Bežimo krijući nesretne snove
I bežeći tako opet se vratimo
Na neke naše trenutke nove

Vreme ne leči baš sve rane
To shvatamo kada zora svane
I sve naše noći i zore
Dodaju stalno licima bore
Od noći u dimu od kog oči peku
Pustili smo sami sve niz reku
Čekajući trenutak naš
Kada će...
ma znaš...
samo ti to znaš...