Prijateljici ...

Nikada ne bih verovo nekom
Ko reko bi da ljubav
prijateljstvo ne kvari
Al sada posle noći burne
Promeniše se u glavi mojoj
Neke večno ukorenjene stvari

Možda bi Svet i bio bolji
Kad svako bi svakoga voleo tako
Kad svako bi takvu ljubav dotako
A onda se teškog srca izmaklo...

Današnje jutro donese reči
Iz pesama nekih slušanih davno
Srce zaigra u grudima mojim
Al ipak se predah rečima tvojim

Da ljubav je ipak tu u nama
Da sve ostalo srce slama
Da najbolje za nas je sad tako
Dok Bog nas nekad ne bude primako...

Ređaće tako dana se puno
dok sakupljam reči u mislima mojim
I nadam se da će tako nekad
One proteći mislima tvojim...

Želim da vidiš, želim da shvatiš
I da ćeš jednom ti da se vratiš
Onim danima sreće naše
Kojih samo se zluradi plaše...

Dok ovoga jutra u gradu mom
Kiša rominja i oblaci zemlju dotiču
Poželeo sam baš tebi
Jedina moja
Da ispričam još jednu
Ljubavnu priču...

Reči teško nalazim ...
Misli lutaju dok pitam se sada ...

Dal kiša i tvoj grad umiva
Kapima sitnim i hladnim
Dal pogled na sliku moju
Oči ti čini gladnim...
Kiša i dalje zaliva grad...
Pitam se... gde li si sad...

Kada ruku tvojih nema
Očiju tvojih i usana
Glasa tvog da iz sna me prene...

Uvek si bila deo mene...

I bićeš večno u mislima mojim
Diviću se šalama tvojim

Voleo jesam i voleću uvek
Nekoga koga ne videh...
I videti te neću
Odbacila ti si našu sreću
Odbacila sve što je lepo

Možda će negde biti bolje
Možda će negde biti lepše
Možda će polja zelena u Raju
Moći neki odgovor da daju...

"I želju novu probudi u nama...
Nevina belina što nam srca slama..."

Belina snega novog ... ove čudne zime
Podseti me da i ona svoje ima ime..
Ime joj je ljubav, želja ili strast
Ime joj je moja ali sva je svoja...

A sva ova pisma i pesme sve ove
Valjda će doneti ponovo nam snove
Snove koje možda kriti neću moći
Snove koje neće progutati noći...

Dal ljudi večno će voleti
Tu igru dobra i zla....
Nikada to shvatiti neću ja.

Možda prilike imati neću
Jer izgubih svu svoju sreću
Igranje takvo voleo nisam
Igranje srcem, mislima, dušom

A moja duša već sada je mrtva
Moja duša više nema šta da sluša...

Slušaću one koje volim
I one za koje se molim
Paziću na njih sa te visine
Neće pomoći ni ove daljine...

Voleti znači dati sve svoje
Voleti znači da su tu dvoje
Voleti znači da paziti treba
Sve voljeno svoje
Čak i sa Neba...

Nerazumna senka naših sumnji stalnih
Govori nam priču još neispričanu
Podseća nas da smo samo
neki mali ljudi
Da do vrha možda
mi nećemo moći
Posle naših hladnih i opsenih noći

I onda se setim...

Kada prsti moji tvojom kosom prođu
Kroz glavu mi sve te misli same dođu
Ne... Nisu one te kojih ti se bojiš
Zato tu kraj mene večno ćeš da stojiš...

Iako je bol u dušama čistim
Zavladao opet tim carstvom taštine
Ja tebi dati baš nikada neću
Da se plašiš one dolazeće tmine...

Ta tmina krenula je k nama...
Nekako lagano okruzuje nas...
I pitam se sada za nas oboje
Gde bih mogo sada da nam nađem spas...

Shvatam sada... posle čudnih snova...
Anđeoski prah doneće nam...
neka jutra nova...

Da oni nam ljubav čuvaju u srcu
Da oni nam novu snagu pruže
U ovom opakom svetu gde ne cvaju ruže
Gde ljudi su puni zavisti ka sreći...
Zato ti mogu još jedino reći...

Čuvaću te od njh tom nevinom snagom
Bdeću stalno pred ljubavnim pragom
Da slučajno neki trun te guste tame
Ne dozvoli novom jutru da nam svane....