ČLAN KPJ

E, lakše je postati član KPJ nego bloga. Kao član bloga moraš nešto da klikneš, da čitaš, a ne dobiješ ni stan posle, a ni za posao nisi siguran. Kao članu KPJ ovo sve ti je već bilo sređeno. I ženu bi ti našli ako ti sam nisi bio sposoban. Proverenu partijsku radnicu, naravno. A danas. Hoćeš da budeš član bloga? Pa ne znam, pa ja ne volim da čitam, pa meni je to smaranje, pa to je totalno gubljenje vremena.

Zamisli da si to nekom rekao za KPJ. Znaš šta, ja ne volim da čitam te partijske gluposti, a i partija je za mene smaranje, pravo gubljenje vremena! Istog momenta bi dobio besplatan aranžman za Goli otok, gde bi mogao da se smaraš do mile volje dok razbijaš stene i praviš šljunak za plaže onima koji su bili pametniji i postali članovi.

Nekad si to članstvo sa ponosom pokazivao, ako ni zbog čega drugoga, a ono da ne bi dobio žuljeve na rukama ili da ne bi pišali po tebi po kojekakvim rupama gde su isto, na tom idiličnom ostrvu, voleli da te nabijaju! Danas ne moraš da si član. Danas možeš lepo elektronski da pljuješ po bilo kome i po bilo čemu. Pre je onaj jadan Aleksandar Veliki morao da se mlati po celom svetu da bi dobio prijatelje. Danas napraviš socijalnu mrežu i ceo svet je tvoj!

Postati član bloga je mnogo komplikovanije. Neki ljudi beže od kompjutera kao đavo od krsta. Gazi nas vreme a mi gazimo nesocijalnim socijalizacijama u susret. Čuo sam da u Americi neće da se druže sa tobom ako ne pratiš njihovu stranu na internetu, blog ili onu elektronsku knjigu sa facama. Popiju na brzaka kaficu sa tobom i onda brzo odjure kući da se socijalizuju preko mreže kao ja sada. Pa kuda ide ovaj svet. Nećemo ni da primetimo da ga nema, pošto ćemo buljiti u kompjutere. U stvari, primetićemo kada nestane struje! Ima sve da se sruši. Nećemo više nikoga znati, niko više neće znati kada mi je rođendan a i ja ću zaboraviti pošto ću biti potpuno izbezumljen činjenicom da ne mogu da se socijalno desocijalizujem više. Ali moram da priznam da je ovako jeftinije i efikasnije.

Ljudi su nekada iz straha postajali članovi, sada bi to trebalo da bude iz zadovoljstva, da osetiš kao da ti žmarci prolaze kroz glavu. Trebaš da osetiš da tutnje kroz tebe i da ti ježe kožu. Kao nekada kada se moja baba socijalizovala, pa kada joj je ovaj u kolu do nje stisnuo šaku i pogledao prodornim očima. Ona bi cupkala uz muziku dok bi joj žmarci prolazili leđima. Ma kakve diskoteke, kakve socijalne mreže, rekla bi ona. Dakle treba da te podseti na to, da ti napravi istu zavrzlamu u stomaku. To je za nju bila poruka koja joj je stigla. Na takve je poruke odgovarala ili nije. Zbog takvih poruka sam i ja na ovom svetu! Znači, trebaš da osetiš da si živ i da možeš nešto da napraviš! Pa makar zbog toga morao da čitaš i da si član bloga .

Pozivam vas na virtualne ćevape. Odlični su! Ne goje, imaju 0 (100% zero) kalorija, mogu da stoje u frižideru i pored njega godinama, a ako ne možete sve da ih pojedete mogu da vam pošaljem po mailu! I ne smrde odnosno ne mirišu, a i ne moram posle da perem onaj roštilj! Divota. Kažem vam. Divota! A da dođete je lakše ako ste već član KPB-a ili Kreativne Partije Blogera!

Živeo KPB! Živela socijalna nesocalizacija! Živeo drug bloger!




Tekst: Branko Baćović

Crtež: Danijel Trstenjak

Više na:http://thetransformationblog.wordpress.com/