Jednom nećeš znati
kad je dan postao gluv
korak i razmak
...iznemoglo izmenjeni
između datuma neproslavljenih;
Jednom neću znati gde sedim
kad prostreš jed, zbog ničeg;
Opećiće te pogledom
gladnog putnika
tišina, jednom
ti pokušaj na steni u srcu mora
da dišeš;
A mogao si senkom me zvati
vatrom lagati
moje su mesečine stope ti hranile.
Ne, ne stže se dok se ne krene
onako istinski, dlanom opranim
od čarki vremena stvorenih za izgovor;
Tame su rečite ovih dana
istina, priče smo im obećali
primeti nebo
oblaci naiđu kad dozvoliš pogledu.
Jednom.
***POZDRAV SVIMA*** I da se pohvalim- objavila sam knjigu poezije "Na palubi opsene" i dobila nagradu***