Nemirnom ravnicom
i vetar duva,
prašinu diže
seoskim putem,
mrsi kosu
devojci mladoj,
motika u rukama,
vredna je...
kukuruze okopava.
Sunce prži...
ruke žuljevite
znoj sa lica brišu.
Njive, kukuruzi,
nigde početka,
nigde kraja...
a nemirnom ravnicom
vetar i dalje duva.