Intervju pripremio: Ibrahim Osmanbašić
"Moram priznati da do pre par meseci namerno nisam hteo da čitam poeziju. Nisam želeo da nesvesno uvučem nečiji uticaj u moje pesme. Sada, kada sam se osetio zreliji – počeo sam da čitam klasike. Tagora, Neruda, Himenes, Aleksandar Petrović alias Sandor Petefi, zbirku arapske poezije kao i skoro sve pesme koje se nalaze u zbirkama (koje ja posedujem) pesama autora sa ovih prostora itd."
KNS: Gospodine Baćoviću, možete li nam reći nešto o vašem doživljeju manifestacije „Novosarajevski književni susreti", s obzirom da ste bili učesnik i kao autor se prestavili u Sarajevu?
Baćović: Iskreno rečeno je bilo lepše nego što sam očekivao. Poslednji put kada sam, pred rat, bio u Sarajevu, toliko sam se lepo osećao da sam pomislio - da ako se ikada budem selio iz Beograda to bude Sarajevo. Onda je izbio rat i Bog je odlučio da mi usliši želju uz malu promenu pa me je umesto u Sarajevo "poslao" u Sloveniju... ha,ha.E, sada sam se malo plašio - u kolikoj meri se lepa sećanja na ovaj grad skladaju sa trenutnim stanjem stvari. Da li su ljudi i dalje otvoreni i komunikativni ili su ih protekli događaji naterali da se uvuku u sebe i zatvore. I jeste, nije 100% bilo isto kao pre, ali kada imaš duh ga ne možeš potpuno sakriti. I on ne može potpuno nestati. Tako je bilo i na "Novosarajevskim književnim susretima". Prvo bojažljivo a kasnije u potocima, pozitivne vibracije su počele da vrcaju na sve strane i ponovo učinile da mi Sarajevo priraste k srcu.
KNS: Vaš angažman na polju umjetnosti a i pisane riječi je širokog spektra. Možete li nam nešto reći o vašim kreativnim angažmanima?
Baćović:Moj najveći kreativni angažman sam ja sâm. Uostalom kao i svakom čoveku. Kako biti zadovoljan sobom i svojim životom? To je pitanje koje zahteva mnogo kreacije. I tu (mi ljudi) najviše puta posrnemo. Postanemo dobri arhitekti, dizajneri, fotografi, učitelji… itd… itd.
U svojem poslu smo kreativni i uspešni, ali nam dosta puta ponestane kreativnosti u tome da budemo zadovoljni sa samim sobom.
Tako sam pre jedno desetak godina, uz pomoć ljudi koji su me okruživali, počeo da se više bavim tim pitanjem. Tako je nastao projekat Transformation (preobrazba) koji je refleksija moje promene, ali mi isto tako i pomaže - preko poruka podsvesti i viših sfera - da se konstantno menjam. Tako se i moje pesme menjaju. Neki put "neko drugi" piše umesto mene, neki put kompleksnost međuljudskih odnosa pretačem na papir. Ponekad erotika boji moje reči ili smrt najbliže osobe…
KNS: Vaša poezija obiluje temama i idejama koje sežu u sfere univerzalno-egzistencijalnog konteksta, dakle, osjeća se da poezija izvire iz duboke misaonosti koja promišlja o svijetu i ljudima. Kada se odlučujete da stavite na papir svoje zapažanja i promišljanja i da li se vraćate na ideje koje ste već pjesnički oblikovali?
Baćović:Da, to ste veoma dobro primetili. O svetu oko mene, o univerzumu kao i o onostranstvu sam počeo da se zanimam još kao 5-godišnji dečak. Koliko me je smrt plašila, toliko sam bio njome i fasciniran. Pa ne samo njome. Fascinirao me je i Bog i njegova veličina, zatim veličina i nedokučivost svemira kao i veličina i nedokučivost svakog živog bića. Svemir je refleksija nas samih i mi sami smo - svemir u malom. Pa svesno se ne vraćam na ideje koje sam već prethodno oblikovao – ali je moguće da neki put potsvesno neke stvari, koje sada možda bolje vidim ili mogu bolje da opišem, – ponovo "stavljam na papir" – naravno u drugačijem i zrelijem obliku.
KNS: S obzirom da duže vremena živite u Sloveniji, koliko pratite pjesništvo u regionu i ima li nešto što je, po Vama, dominantana tematika i inspiracija zadnjeg desetljeća na širema balkanskom prostoru?
Baćović:Hmmm. Moram priznati da do pre par meseci namerno nisam hteo da čitam poeziju. Nisam želeo da nesvesno uvučem nečiji uticaj u moje pesme. Sada, kada sam se osetio zreliji – počeo sam da čitam klasike. Tagora, Neruda, Himenes, Aleksandar Petrović alias Sandor Petefi, zbirku arapske poezije kao i skoro sve pesme koje se nalaze u zbirkama (koje ja posedujem) pesama autora sa ovih prostora itd. Tako da ne znam baš tačno šta se pre dešavalo ali onoliko koliko pratim moram priznati da dosta pesnika koristi ređanje lepih reči kao krajnji cilj, a ne kao orudje za oslikavanje dubljih vrednosti i saznanja. Drugim rečima, pesmama nedostaje peta dimenzija.
KNS: Pored književnosti bavite se i pozorištem, fotografijom... Možete li nam nešto reći o svojim umjetničkim angažmanima?
Baćović:Pa već kao mali sam počeo da kreiram svoj život. I to ne samo kroz pesme (prvu sam napisao kada sam imao 10 g), već i kroz muziku, dizajn, fotografiju… Počeo sam da razmišljam šta mi se sviđa i šta manje sviđa u životu i na taj način da ga kreiram. Poželeo sam da sviram u orkestru i kroz 5-6 godina sam sedeo u omladinskoj filharmoniji i svirao trubu u dva benda (Oktobar 1864 i Ludi gavran). Poželeo sam devojku, auto, mansardu, posao u kojem neću imati šefa, da ne radim u fabrici itd… itd… Moja sledeća kreacija tada je da sam poželeo da dobijem Nobelovu nagradu. I važnije od same nagrade je bilo moje samopuzdanje. Osetio sam se toliko dobar da mogu sebi da dozvolim da dobijem nagradu ali isto tako da mogu sebi da dozvolim i da je ne dobijem. Dakle, pored poezije i muzike se bavim i grafičkim dizajnom kao i fotografijom. Volim da pravim, kao što sam ih sam nazvao, - psihofotografike. To su kolaži psiholoških poruka i fotografije. Do sada sam osmislio 3 projekta koja su iznedrila dosta samostalnih i kolektivnih izložbi, pesničkih večeri i 3 četverojezične zbirke pesama opremljenih sa psihofotografikama i fotografijama. Trenutno pišem pesme koje ću objaviti u 4 knjizi posvećenu mom ocu koji je preminuo u martu 2008 g.
KNS: Nesumnjivo da živimo u svijetu razvijene komunikacije, međutim, možete li nam reći nešto o psihiloškom doživljaju, ili razlici, između elektronske i klasične knjige?
Baćović:Pa nisam imao do sada skoro nikakvog dodira sa elektronskom knjigom. Ali bilo kako bilo el. knjiga nema takvu toplinu i manje je personalizovana, što može da zasmeta kod senzitivnijeg čitača. Međutim sada dolazi do fenomena moderne komnikacije. Recimo u Sloveniji su napravili portal www.pesem.si, na kome pesnici raspravljaju, objavljuju svoje pesme, debatuju o njima, o prevodima, najavljuju buduće događaje vezane za poeziju. Tamo te ocenjuju i imaš mogućnost (ako si ljudima zanimljiv) da te objave u zajedničkoj zbirci na kraju godine. Recimo da je to nešto slično kao elektronska knjiga. Bilo kako bilo, na taj način dolaziš u situaciju da više ljudi čitaju tvoju pesmu. Možda je i to jedan od načina za uspostavljanje regionalne saradnje – oformljivanje jednog takvog foruma u BIH, (i na celom Balkanu), koji bi se povezivao sa ostalima…
KNS: Koliko je po Vama razvijena regionalna književna saradnja i šta bi Vi predložili za unapređenje te saradnje?
Baćović:Pa kao i svaka saradnja i ova zavisi od neke vrste interesa. Na kratak rok bi se unapredila kada bi se našlo više volje i novca u kulturi. Na dugi rok bi se unapredila kada bi mi sami počeli da unosimo više stvari koje su rezultat boljeg razumevanja života a ne želja po bekstvu iz života i iz sadašnjosti na bilo koji način. I naravno da unapredimo samu prezentaciju pesama. Jer moramo da uvek imamo u mislima da su slušaoci ljudi i ako pišemo nerazumljivo i pri tom koš čitamo neartkulirano, izgleda da ni mi sami nismo sigurni u to što radimo – pa kako će biti sigurni oni koji čitaju i slušaju naša dela. Drugim rečima, ako mi mislimo da to nije dobro – i drugi će da misle isto. A onda se čudimo zašto dolazi sve manje i manje ljudi na pesničke večeri i sve manje ljudi čita pesme.
KNS: Koliko „Novosarajevski književni susreti" doprinose saradnji i razumjevanju među književnicima, i umjetnicima, jer pored književnog autorskog izražaja mi nastojima unaprijediti komunikaciju među umjetnicima?
Baćović:Novosarajevski dani su manifestacija koja bi trebalo da bude uzor i potsticaj za druge gradove da krenu istim putem. Ja bih samo dodao da trebamo da razvijamo i uopštenu komunikaciju između što više ljudi i ne samo između umetnika. Da ne postanemo sami sebi svrha.
KNS: Možete li nam na kraju ovog razgovora reći - da li spremate neko novo književno izdanje, i da li možemo očekivati prozentacije vaših knjiga u Sarajevu?
Baćović:Da kao što sam malopre rekao, pripremam 4 knjigu koja će za temu imati povezivanje. Došao sam do zaključka da je mome ocu (kome ću posvetiti knjigu) najviše nedostajalo baš to – povezivanje – sa samim sobom, sa nama njegovom decom i rodbinom, sa svetom. Na taj način osećam da mogu da mu pomognem, ma gde on bio, i naravno da pomognem sebi i svakome ko želi da se menja. U knjizi planiram da povežem što više stvari. Više o tome kada projekat bude u zavšrnoj fazi. Sa zadovoljstvom bih došao u Sarajevo i predstavio novu knjigu. Možda već ove godine na Trećim novosarajevskim književnim susretima.
KNS: Gospodine Baćoviću, hvala što ste odvojili vrijeme za ovaj razgovor.
KNS/11.01.2009.
Vir:
Kazalo 
Latest images 
Registriraj se 
Založba Literarni val 
