Okeanom bez kraja
misli zaploviše.
I dok reči stvaraše penu
kao talasi razbijeni o stene
ja ne razumeh tebe,
ti nisi razumela mene.
A nad pučinom,
pred očima našim,
Sunce je žurilo da zađe.
Da sa druge strane planete,
na nekoj obali drugoj,
srećnije duše nađe.
Talas za talasom naših reči
ni sumrak nije uspeo
da spreči.
Razbijaju se o zid sujeta.
Možda nam je zato
i sudbina kleta.
I kao da stojimo i ti i ja
na nekim suprotnim
strana sveta.
Prostranstvo plavog
neka nas deli.
Kad slušati reči nikad
nismo hteli,
nikad nismo smeli.
Kazalo 
Latest images 
Registriraj se 
Založba Literarni val 
